Kako sam se odlučila da postanem agent za nekretnine?

Ono prvo, čega se sećam i čime sam htela da se bavim kada sam počela da razmišljam o svom životnom zanimanju, je antropologija. Tad nisam znala šta to u celosti znači, ali sam osećala da postoji nit između mene i nečega u toj nauci. Deca, na neki ali ipak na bilo koji način, moraju da vole ono čime žele da se bave dok su deca, i zato sam se često kroz život vraćala na tu antropologiju jer to je zaista bila detinja, iskrena ljubav.

Sećam se da me oduvek interesovalo poreklo ljudi, njihove sličnosti i različitosti, pogotovo način na koji verovanja i običaji utiču na razvoj ličnosti te na izbore koje ljudi kasnije prave. Pozadina nečega što vidimo, ono nevidljivo, i momenat u kojem proniknemo ispod pojavne stvarnosti: to je za mene pasija, koja uspeva da me naježi do te mere da se osećam najživljom. Onaj redak momenat kad sebe uhvatiš u pravoj misli, kada ti se u milisekundi razumeju i duša i telo, i kažeš: evo ga taj osećaj.

Tad sam bila u petom razredu osnovne škole.

Zatim sam u sedmom razredu htela da budem prevodilac. Pa pijanista, književnik, lekar, psiholog – sve kroz srednju školu. I naizgled je sve to bilo nespojivo i ličilo je na besmisleno mladalačko lutanje. Do prekjuče.

Moji roditelji su uvek bezrezervno ulagali u moje obrazovanje, te sam preko redovne i muzičke škole, imala priliku da se oprobam u različitim sferama nauka koje školstvo nudi, ali i vanškolski obrazovni sistem. I u svemu tome se (i putem kojim su me vodili roditelji i putem koji sam ja lično osećala) provlačila jedna ključna reč: čovek. Ta reč je suština svake moje faze u pronalaženju životnog zanimanja, ali i suština mog nadanja svakom novom danu.

U periodu kad najviše želim da znam šta hoću, i onda kada samo to ne znam (niti shvatam da je u redu da ne znam): ja padam prijemni ispit na medicini i počinjem da studiram srpsku književnost. Danas verujem da se tu desio prelomni momenat koji je pretpostavio moje dalje usmeravanje na društvene nauke. Ali proces traženja, koji je možda najteža stvar na svetu bilo u poslu ili u biranju partnera a kojem bi u oba slučaja trebalo da dođe „kraj“ kako bismo ostvarili „početak“, i dalje traje.

U toku studija književnosti, upisujem i psihologiju, te istovremeno završavam oba fakulteta. I nakon završenih studija, zapošljavam se kao poslovni psiholog u Solis nekretninama, a sledeće godine i kao saradnik na akademskim studijama psihologije. Imam 24, 25 godina i pokušavam da plivam između prakse i nauke.

U međuvremenu naučim da prepoznam kada se osećam srećnom, te shvatam da me nauka ne čini srećnom. Imam osećaj kao da stalno lebdim oko definicije čoveka, a da nemam prostor da mu se približim i sagledam ga izbliza. Odlučujem da napustim posao na fakultetu i da se posvetim praksi.

Poslednje skoro tri godine bavim se poslovnom psihologijom u Solisu Psihološku praksu koju sam stekla i koju stičem u kompaniji kojoj je proizvod informacija u svrsi pomoći čoveku da pronađe svoj dom je jedna od najboljih odluka koje sam donela u životu. Međutim, moja uloga je takoreći odbrambrena.

Pored sistemskih promena i istraživanja koja čitam u funkciji poboljšanja međuljudskih odnosa u kolektivu, ja dočekujem, slušam i pravim sigurno okrilje agentu koji izlazi na teren i u direktnoj je komunikaciji sa uvek novim ljudima i nikada istim situacijama. I moja uloga u kolektivu jeste izrazito značajna, ali osluškujući je osetila sam da joj nešto nedostaje. Vremenom uviđam da je suština opet vrlo jednostavna: ne mogu ja kao odbrambeni igrač u potpunosti da razumem čoveka koji je u potrazi za borbom.

Dok sam se pitala kako da razumem čoveka koji je u potrazi za borbom, u meni se probudila želja za borbom – i tada sam se odlučila da postanem agent za nekretnine.

Ono što još uvek ne znam jeste da li je ta moja želja oživela iz potrebe da bolje razumem svoje kolege ili iz istinskog povezivanja sa pozivom agenta. Ali znam da sam skupila hrabrost da sebi dam odgovor na to, verujem, poslednje pitanje na temu mog životnog zanimanja. Što je još lepše, i evo sada dok pišem nailazim na momente najlepšeg jer osvešćujem – odluka o bavljenju agenturom povezuje sva ona prethodna interesovanja koja me prate od malih nogu.

Kompletnog agenta moraju da interesuju:

• porekla ljudi,
• njihove sličnosti,
• različitosti,
• težina i smisao svake napisane i izgovorene reči,
• zdravlje,
• estetika kod klijenata

I na kraju, možda najvažnije; dobar agent mora da bude vrhunski psiholog

Tekst je objavljen na sajtu Solis nekretnine

Prvi tramvaji u Novom Sadu

Kako tvrde naši stariji sugrađani, dan u Novom Sadu počinjao je zvukom tramvaja. Poznato je da su Novosađani svom prvom tramvaju dali ime „Trčika“, a volele su ga brojne generacije građana Novog Sada. Upravo zahvaljujući ovom prevoznom sredstvu, grad je odisao posebnim šarmom pa i romantikom.

Zbog sve jačeg razvoja Novog Sada i sve većeg broja stanovnika, pojavila se potreba za masovnim prevozom građana. Godine 1868. prave se prvi planovi za transport ljudi u kočijama. Kako je vreme sve više prolazilo, tražilo se adekvatno rešenje za prevoz putnika u gradu. Tada se konačno javlja ideja za izgradnju tramvajskog sistema u Novom Sadu. Struja se u Novom Sadu po prvi put počela proizvoditi i koristiti 1910. godine.

Šine za prve tramvaje u Novom Sadu, postavljene su u Futoškoj, Ćurčijskoj (danas Pašićevoj) i Temerinskoj ulici 1910. godine. Prvi električni tramvaji Novog Sada, počeli su prevoziti svoje stanovnike 30. septembra 1911. godine. Tramvaji su zamenili tadašnje omnibuse, koje su vukli konji. Kompletan sistem tramvajskog prevoza, posedovao je tada 19 tramvaja, koji su bili proizvedeni u Budimpešti.

Najveći broj tramvaja koji su vozili ulicama Novog Sada, bio je proizveden u Budimpešti u fabrici „Ganz“. Kasnije je u Novi Sad stiglo nekoliko tramvaja proizvedenih u Nemačkoj, a tri su isporučena iz Slavonskog Broda.

Mnogobrojni Novosađani su ostali začuđeni, kada su videli da ulicama Novog Sada prolaze žuti tramvaji. Međutim brzo su se navikli na novo prevozno sredstvo pa su čak i meštani mnogih okolnih sela dolazili u Novi Sad, samo da bi se provozali sa tramvajem. Za sve tramvajske linije, bila je propisana maksimalna brzina od čitavih 25 kilometara na čas. Na posebnim deonicama gde se kretao veliki broj ljudi, bila je propisana najveća brzina od samo 4 kilometra na sat.

Na početku su funkcionisale dve tramvajske linije, a kasnije i treća. Prva linija je bila poznata kao „Bela linija“, koja je prevozila putnike od Futoške kapije do Temerinske ulice. Poznato je da je ova linija, svakodnevno funkcionisala duž Temerinske ulice, pokraj Vladičinog dvora u smeru bolnice i banje. Tu se i završavala prva tramvajska linija, pod nazivom „Bela linija“. Za one koji znaju stare nazive ulica, glavna tramvajska linija se pružala od stare železničke stanice na čijem mestu je sadašnja Limanska pijaca, kroz nekadašnju Petefijevu ulicu, preko Glavnog trga, zatim kroz Gospodsku ulicu, sve do Dunavske ulice i same obale Dunava.

Zanimljivo je da je druga dodatna linija, pod nazivom „Plava linija“, vozila od Kupatila pa sve do Čeneja. Linija broj 3 poznata kao „Zelena linija“, funkcionisala je od bivše železničke stanice (sada deo grada gde je smeštena pošta i Limanska pijaca) pa sve do kraja Dunavske ulice. Linija dalje nije mogla funkcionisati, jer se tada Dunav prostirao sve do samog početka Dunavske ulice.

Broj putnika koji su koristili tramvajski prevoz, sve više je rastao, tako da su statističari koji su pedantno vodili statistiku, zabeležili da su tramvaji 1913. godine, prevezli 1.599.752 putnika i to u gradu, koji je tada brojao 33.000 stanovnika. Izračunato je tako da se svaki stanovnik Novog Sada, tramvajem vozio u proseku 48 puta.

Broj stanovnika Novog Sada nakon prvog svetskog rata, znatno je povećan i nakon 1929. godine je porastao na 56.000. Kada je 1928. godine podignut Most Kraljevića Tomislava (na stubovima koji danas nose Varadinsku dugu), tramvaj je prešao po prvi put Dunav i stigao u Petrovaradin. Tramvaj se od centra ka Petrovaradinu, kretao tek izgrađenim Bulevarom kraljice Marije, koji se danas zove Bulevar Mihajla Pupina.

Tramvaji su prvu konkurenciju dobili u vidu autobusa, koji su se 1930. godine počeli koristiti za prevoz putnika u Novom Sadu. U to vreme su se i u mnogim drugim gradovima u Evropi, počeli koristiti autobuse kao prevozno sredstvo. Grad Novi Sad je 1930-te godine kupio tri autobusa na naftu, koja su odmah postala ozbiljna konkurencija tramvajima.

Prilikom bombardovanja 1944. godine za vreme trajanja drugog svetskog rata, potpuno je bila uništena električna centrala, koja je strujom snabdevala električne tramvaje. Napajanje tramvajem strujom, bilo je obezbeđeno pa su tramvaji opet počeli voziti svoje građane 25. maja 1945. godine. Tramvaj broj 13 marke „Ganc“ na kome je bila postavljena tablica sa informacijom da vozi od Temerinskog puta do Futoške pijace, jedini je tada koji je opstao od svih tramvaja koji su saobraćali Novim Sadom.


Kada je počeo drugi svetski rat, Novi Sad je u tom trenutku posedovao 20 tramvaja i to uglavnom tramvaje tada prestižne marke „Ganc“. U to vreme je posebnu atrakciju grada, predstavljao motorni uskotračni voz, koji je Novosađane prevozio od grada do i sada poznate gradske plaže na Dunavu pod nazivom „Štrand“. Taj mali voz su Novosađani od milja prozvali „Trčika“.

Brzi razvoj grada doveo je do neizbežne reorganizacije gradskog prevoza, tako da je već 1949. godine Novi Sad posedovao 19 tramvaja i 15 autobusa. To je ujedno i period, kada počinje sumrak pa i potpuni nestanak novosadskih tramvaja.

Tada je nafta bila jeftina i na žalost, tadašnje gradske vlasti donose odluku da se tramvaji potpuno prestanu koristiti kao prevozno sredstvo. Tramvaj se kao prevozno sredstvo koristio sve do 1958. godine, kada je zbog upotrebe autobusa bio potpuno izbačen iz upotrebe. Tramvaj je sve do 1958. godine škripao glavnim novosadskim sokacima i bio glavno prevozno sredstvo u Novom Sadu. Na žalost od svih tramvaja koji su se koristili za prevoz putnika u Novom Sadu, ostao je samo jedan, koji je u vlasništvu Muzeja grada Novog Sada.

Saobraćaj u kojem su se koristili tramvaji, bio je tehnički znatno zahtevniji, a to znači i skuplji. Kako se u tom trenutku tramvajski prevoz pokazao kao manje isplativ, a samim tim autobuski prevoz isplativijim, jedna za drugom su ukidane tramvajske linije. Tako su tramvajska kola sa brojem 22 krenula iz Dunavske ulice na poslednju vožnju. Poslednji tramvaj je svojom krivudavom trasom otišao ka tadašnjoj železničkoj stanici i na žalost pravo u istoriju.

U Srbiji su samo četiri grada posedovala tramvajske linije. U Beogradu su tramvaji krenuli sa prevozom putnika 1892. godine u Subotici 1897. Novom Sadu 1911. i Nišu 1930. godine. Poznato je da se tramvaji u Beogradu i dalje koriste u Nišu i Novom Sadu tramvaji su prestali da voze 1958. godine, a u Subotici su ukinuti 1974. godine.

U Novom Sadu su pokrenute inicijative za ponovno uvođenje tramvaja, ali su troškovi kompletnog projekta izuzetno veliki. Ono što je sasvim sigurno to je da se izuzetno veliki broj ispitanih Novosađana (čak 80%) izjasnio za ponovno uvođenje tramvaja u Novi Sad. To znači da bi Novosađani želeli da im opet dan započne zvukom tramvaja.

Izvor https://www.solis-nekretnine.com
Link ka sajtu sa koga je korišćena fotografija:
www.gspns.co.rs/istorija

Zašto investirati u nekretnine

Jedan od najčešćih i najpopularnijih tipova investiranja u Srbiji je ulaganje novca u nekretnine. Dokaz za to je konstatan rast cena stambenog kvadrata, kao i porast prodaje svih vrsta nekretnina, i novogradnje i starogradnje.

Investiranje u nekretnine je popularno zato što obezbeđuje dugoročnije i sigurnije prihode od drugih vrsta finansijskih ulaganja (kupovina akcija, obveznica i ostalih vrednosnih papira na berzi), koje nose određeni i ne baš mali rizik.

U Srbiji u većini slučajeva nekretnine se kupuju u gotovini, ali nije mala ni kupovina na kredit. Još uvek su kamate na stambene kredite relativno male, ne prelaze 3%, iako se očekuje da se situacija uskoro promeni i da kamate porastu (zbog intervencija centralnih banaka u EU i SAD koje su podigle referentne kamate).

Razlozi za investiranje u nekretnine

Postoje tri glavna razloga za kupovinu nekretnine:

1. Čuvanje kapitala
2. Obezbeđivanje krova nad glavom
3. Kupovina zbog iznajmljivanja

Ekonomisti kažu da kapital ne sme da se čuva, on mora da se “okreće” i oplemenjuje. Čuvati pare u slamarici, danas se ne isplati, inflacija koja je danas iznad 10% će ga brzo obezvrediti. Ne isplati se ni čuvati ih u banci, pošto banke ne nude povoljne uslove.

Kupovina nekretnina je odličan način da kapital zadrži svoju vrednost, uprkos nepovoljnim finansijskim uslovima koje danas vladaju u svetu.

Cene stanova u Srbiji, posebno u Beogradu i Novom Sadu, još uvek rastu tako da se trošak stambenog kredita lako amortizuje. Kada se kredit potpuno otplati, nekretnina će imati znatno veću vrednost od sume koji je povučena preko kredita.

Iznajmljivanje nekretnina

Kada se kupuje stan za rentiranje, treba voditi računa o njegovoj lokaciji, rasporedu prostorija, veličini, opremljenosti.

Nekretnina koja se izdaje treba da se sredi za tu namenu, da bude funkcionalana, da poseduje svoj stil, obavezno da bude okrečena, da ima potreban nameštaj i sve što je porebno za stanovanje. Ako izdajete namešten stan treba da uračunate i sredstva za njegovo opremanje. Vrlo često se vlasnici odlučuju za angažovanje dizajnera za enterijere kako bi adaptirali svoju nekretninu.

Stan ili kuća se može iznajmljivati na duže ili kraće vreme. U poslednjih nekoliko godina u Novom Sadu je popularno izdavati stan na kraći period, na dan ili sat. Ova vrsta iznajmljivanja je najisplatljivija, zato što su rente najveće, ali nosi i puno obaveza: čišćenje, usisavanje, pranje sudova, promena posteljine, peškira, popuna sredstava za ličnu higijenu.

Manji stanovi na dobroj lokaciji će brže vratiti uložena sredstva.

Ako se podiže stambeni kredit sa idejom da se stan kasnije izdaje, važno je da kirija ne bude manja od mesečne rate kredita.

Oglašavanje stanova za iznajmljivanje

Kupili ste stan, na dobroj lokaciji, opremili ste ga kako treba i sada čekate podstanare. Ali priča nije gotova, podstanari neće sami doći. Potrebno je da uložite u marketing.

Dobar marketing je veoma važan prilikom oglašavanja stana. Tekst oglasa treba da bude nenametljiv, da pruža osnovne podatke o stanu, i što je možda najvažnije da poseduje kvalitetne fotografije. Ako niste dobri u tome, možda je najbolje da taj posao prepustite onima koji se profesionalno bave fotografijom.

Završna reč

Na kraju, da istaknemo da investiranje kapitala traži iskustvo, znanje i edukovanost. Investiranje novca bez prethodne dobre razrade, može biti riskantno i da dovede do velikih finansijskih gubitaka.

Ukoliko niste sigurni u sebe, naš savet je da angažujete agenciju za nekretnine. Tražite samo one koje imaju iskustvo i što je još važnije renome i poverenje kod svojih klijenata.

Dati svoj kapital nekom u ruke je velika odgovornost


Slike SOLIS NEKRETNINE

Kupovina stana - šta treba znati

Kupovina stana i zašto važi ono strpljen spašen

Temeljno ste sve preispitaili, informisali se, proverili sve što ste mogli da proverite i eto konačno stan nikada bliži da ga kupite.

Ipak, iako ste konačno savladali sve finansijske prepreke i kako tako zatvorili finansijsku konstrukciju, ostaje ono podsvesno pitanje, da li je baš sve u redu? Kao da negde u potaji stres i nervoza čekaju da ih prigrabite i da vam prave društvo.
I opet negde bruji, da niste nešto preskočili, jer ovo je zemlja Srbija gde su prevare način funkcionisanja mnogih bilo gde i bilo kada. Pokušaćemo da ukažemo na neke važe stvari koje treba da uradite kako bi proces kupovine stana protekao bez briga i trzavica.

Šta treba uraditi pre kupovine stana

Ne bez razloga se kaže da ko upravlja informacijama upravlja i ko zna još sa čime. Jer informacija je moć. Informacija je znanje. 

I najlepša stvar informacije koje su bitne za kupovinu stana su dostupne i vama! Na primer, lako je doći do informacije ko je investitor iz APR-a a Internet pruža i iskustva drugih o kupivni kod tog investitora, pa zasucite rukave i u pretragu. Ako steknete poverenje na taj način ili od oni hkoji su vam preporučili tog investitora možda kupite i nekretninu u izgradnji. Jeftinije je i to je opcija koja vam može uštedeti novaca. 

Iskoristite to i pre kupovine proverite sve relevantne informacije. Niko to neće temeljnije da uradi od vas. Ako je na primer u pitanju kupovina prve nekretnine infomišite se o povratu PDV-a na prvi stan. Iako deluju nezgrapno formule po kojima se povrat pdv-a obračunava su egzaktne i sami možete znati na koji iznos i kada možete da računate. Nema nerviranja, nema neizvesnosti i niko ne može da vas "manta" po tom pitanju.

Ako ste na početku

Ako još niste odabrali nekretninu evo najvažnijih koraka za kupovinu stana kako to da uradite.

#1 Pretražite ponudu nekretnina

Makar to je danas jednostavno. Desetine portala sa ponudom stotina agencija za nekretnine kao da samo čekaju vas da uperite prstom i okrenete telefon. Naravno, nije baš tako.  Kada se upustite u tu avanturu shvatićete da pronalaženje prave nekretnine nije uopšte jednostavan posao. Kom izvoru verovati? Novinama, portalima, nekim drugim kanalima oglašavanja?

Deluje da portali za nekretnine odnose pobedu. Makar u ovom trenutku. Kom portalu za nekretnine verovati, kojoj agenciji za nekretnine ukazati poverenje su ključna mesta na kojima ne smete da pogrešite.

#2 Novogradnja ili starogradnja 

Jedno od večnih pitanja šta je bolje novogradnja po svaku cenu ili starogradnja koja zadovoljava veći broj kriterijuma koji su vami bitni. Postoje stanovi u starogradnji koji uz relativno mala ulaganja u renoviranje stana omogućuju većinu onoga što tražite, što na žalost, većina stanova u novogradnji jednostavno nema. Na primer lokacija je faktor koji značajno utiče na odluku o kupovini stana.

Naravno, od vas i vaših potreba zavisi koja lokacija je vama najbolja. Pored lokacije postoji niz drugih kriterijuma koje ćete sami definisati, napisati i proveravati. Od komšiluka, spratnosti, parkinga, lifta do površine kuhinje.

#3 Kupovina stana kešom ili na kredit 

Keš kupce svi vole. Makar u ovoakvoj Srbiji gde je još uvek keš ulaznica za sve. Keš novac menja mogućnost odabira. Jer neki prodavci stanova ne vole kreditne kupce, iako bez pravog razloga. Praksa pokazuje da keš kupci jednostavno imaju veću mogućnost izbora i često mogu da snizi cenu nekretnine zbog kupovine kešom.

Naravno, to nije bez razloga jer pri kupovini stana za keš su troškovi manji. Manje takse, manje novca notaru kao i manje provizija bankama.

#4 Dokumentacija za kupovinu stana

Ko malo duže živi u ovoj zemlji zna koliko ta administracija ume da pokvari i koliko ume da vam oduzme života i nerava. Poslednjih godina se nešt pomera u tom pravcu ali daleko smo od idealnog po tom pitanju. 

Mesto spoticanja mnogih koji se upute u ovaj proces i naprosto se pripremite za borbu sa vetrenjačama, jer niste Zvezda i Partizan pa ne morate mnogo toga po zakonu, već običan smrtnik na kome se svaki zarez, tačak i uzvičnik vežba i sprovodi. Eto prilike da se oni praksaju na paragrafima i stavovima jer čemu onda Zakoni i propisi ako se nemaju nakome vežbati? Naravno, lakše je uz pomoć prijatelja, tj. skoro je nemoguće bez agencije za nekretnine i dobrog advokata.

Kada dođete u fazu da ste pronašli adekvatan stan, bilo završen ili se odlučite za kupovinu stana u izgradnji, kada imate agenciju za nekretnine kojoj verujete, sve ostalo je istorija. Predugovor, kapara, razne takse, porezi su prosto tehnički deo procesa koji se mora odigrati.

Kada se konačno upišete u Katastar nepokretnosti i postanete vlasnik stana sve ono što vas je smaralo prosto ćete zaoboraviti. 

I konačno, put do svog stana je mnogima težak jer nemaju dovoljno načina da zatvore finansijsku konstrukciju. Oni kojima se to posreći treba da budu oprezni i da iskoriste iskustva drugih kako ne bi imali neprijatnosti prilikom kupovine nekretnine.

Slika: https://www.pexels.com/photo/man-in-white-t-shirt-and-brown-pants-painting-cardboard-house-3933227/

Garsonjere u Novom Sadu

Šta je garsonjera?

Definicija garsonjere: jedinstven prostor oivčen sa 4 zida koji nije pregrađen i u jednoj sobi sadrži kuhinju, trpezariju, spavaću sobu i obavezno kupatilo sa toaletom.

Iako ne postoji ograničenje za njenu minimalnu i maksimalnu veličinu, (današnje garsonere mogu da imaju od 15 pa do 40 m2), smatra se da ne bi trebalo da imaju manje od 24 kvadrata.

I pored malih gabarita, garsonjere mogu biti kvalitetan prostor za stanovanje.

Garsonjere u Novom Sadu

Garsonjere u Novom Sadu su oduvek bile tražene. Tražnja je danas tako velika da je velika verovatnoća da sće biti prodate još pre nego što krenu radovi. Investitori nalaze svoj u interes u njihovoj gradnji zato što znaju da će ih sve i to veoma brzo prodati.

Od 1995 do 2000 godine u Novom Sadu je došlo do ekspanzije gradnje stambenih zgrada pa tako i garsonjera. U to vreme, pored širenja novih stambenih zgrada, dešava se i nadogradnja starih zgrada i adaptacija prostora u manje stanove.

Nije poznat tačan broj garsonjera u Novom Sadu, ali zna se da ih najviše ima na Novoj Detelinari, Grbavici, na Bulevaru Patrijarha Pavla, na Limanima, prema Veterniku.

Neke garsonjere su nastale adaptacijom stanova, tj njihovom podelom. Takve garsonere se nazivaju „pocepane garsonjere“. Takođe, postoje garsonjere koje su nastale adaptacijom poslovnih ili magacinskih prostora u prizemljima zgrada.

U Novom Naselju, gde nema mnogo novogradnje, postoje garsonjere koje su nastale od delova stana, tipa ostave ili terase. Stanari su taj prostor iskoristili, adaptirali, sproveli svu potrebnu vodovodnu i elektro instalaciju i na taj način dobili garsonjeru. Karakteristično za ove nekretnine je što nemaju potrebnu dokumentaciju pa se teže prodaju.

Prodaja garsonjera u Novom Sadu

Cene garsonjera u Novom Sadu prate visoke skokove nekretnina u Srbiji. U Novom Naselju na primer, dostižu i do 2000 Evra po kvadratu, u centru grada su još i veće.

Kada se govori o najboljim lokacijama za garsonjere, agenti nekretnina smatraju da to određuju sami kupci. Za nekog je to ulica Maksima Gorkog, za nekog Nova Detelinara, za treće Limani, sve zavisi od njihovih želja i potreba.

Najbolje su i najbrže se (pre)prodaju garsonjere u novogradnji koje nisu u potkrovlju, na drugom, trećem, četvrtom ili petom spratu, gde zgrada ima lift, i koje imaju terasu. Ta terasa najčešće se kasnije zastakli i pregradi, kako bi se dobio koji kvadrat više.


Garsonjere najčešće kupuju:

• mladi bračni parovi koji nemanju sredstava za novi stan
• poslovni ljudi kojima je jeftinije da žive u manjoj garsonjeri nego da iznajmljuju stan,
• studenti
• ljudi koji hoće da zaštite svoj kapital i da ga oplode preko iznajmljivanja

I na kraju...

Mišljenja pojedinih agenata je da se isplati kupiti garsonjeru i na kredit, zato što je rata kredita za garsonjeru (još uvek) niža od stanarine koju treba plaćati stanodavcu. Osim toga, u slučaju da kredit ne može da se otplati, od svih nekretninina garsonjeru je najlakše prodati.

Tako da, ukoliko vam je potrebna garsonjera u Novom Sadu, stanite u red, i još danas pogledajte gde ih ima i gde planiraju da se grade.