четвртак, 08. септембар 2011.

Agencije za nekretnine Novi Sad



Putnik namernik ili zalutali putnik, prošavši centrom Novog Sada, stekao bi utisak da je najisplativija rabota u ovom gradu imati agenciju za nekretnine.
Agencije za nekretnine u Novom Sadu su se raširile, uvećao se njihov broj i potencijalnom kupcu ili prodavcu nije nimalo jednostavne da se snadje u ipak ogromnom broju agencija.
Logika kojom bi svako trebao da se vodi je imidž firme, u ovom slučaju agencije, vreme njenog rada, tj. postojanja kao i ugled koji ta agencija ima.
Udubivši se u analizu postojećih firmi koje se bave posredovanjem u prometu nekretnina ističem jednu agenciju koja poseduje napred navedene atribute. To je SOLIS, agencija za nekretnine koja ima i respektibilan status i rang na glavnim pretraživačima.
Sajt te firme ukazuje na visoku profesionalnost i jednostavno zrači toplinom doma, zrači poverenjem. A poverenje nema cenu. 

среда, 31. август 2011.

Cene stanova u Novom Sadu




Cene stanova u Novom Sadu, da budemo tačniji, cene nekretnina u Novom Sadu, su još uvek visoke, uzimajući u obzir više faktora koje na njih utiču.

Prvo da razgraničimo, slika koju vidite je tu da ulepša ovu stranciu bloga a ne da vas privuče da uzmete neki kredit ili da je iskeširate. Ne nalazi se u Novom Sadu tako da osim estetskih funkcija nema drugih namera sa njom.

Pre svega živimo u zemlji koja još uvek nije zasnovana na realnim uslovima ponude i potražnje već na spinovanju svega, od jogurta do državnih interesa. Ništa nije realno ali ne može se bežati doveka i ne može se pobeći od realnosti. Nije naš narod baš toliko lud i nije ona "ko ne plati na mostu platiće na ćupriji" došla tek tako.
Dakle, pravila koja postoje u zdravijem i realnijme okruženju neminovno dolaze i kod nas. Iako se naši dušebrižnici svim silama trude da nas udalje od pravila civilizacije, ipak ako želimo da opstajemo moramo da prihvatimo i primenjujemo pravila savremenog sveta, pa zamislite, čak i u oblasti nekretnina. Nekome (čitaj onima što se od jedne zgrade obogatiše) se baš ne svidja što više neće moći da zaradjuju 100%, ili 300% ali ako im moje suze mogu pomoći rado ću ih pustiti, a zauzvrat neka dodju stvarni tržišni uslovi, pa kom obojci a kom lakovane cipelice.
Šta se to u stvari dogadja sa cenama nekretninama u Novom Sadu?
Kriza je dobra reč popularna, moderna, sveobjašanjavajuća. Kada nemate drugih argumenata potegnete za krizom. Uzimajući u obzir da je kriza u Srbiji, pa samim tim i Novom Sadu, od kako znam za sebe, to je već manej više izlizana fraza. Sada je u trendu pozivati se na svetsku ekonomsku krizu. Ona je krivac što mi nemamo ni D od države, ni T od tržišnih uslova, i što nam se gradjani osvestiše i shvatiše da žive i preživljavaju sa par stotina euro novčanica.
I tako, evo tih magičnih, svima dostupnih razloga zašto cene stanova u Novom Sadu padaju.


Male plate, bez obzira koliko ih statisitke u nebo dižu, ali stvarne realne plate sve manje, sve neredovnije i sve frustrirajuće nedovljnije za život dostojan čoveka. 


Kupovna moć gradjana sve manja, čak se više ni plaćeni statisički zavode ne trude da prikriju da potrošnja opada, i to baš opada. Stvarno začuđujuće, sve manje plate, sve veće cene, sve veći nameti a potrošnja opada. Čudne se stvari u zemlji Srbiji dogadjaju. A Dnike se kune da treba da trošio sve što imamo, da se zadužujemo dokle god daju i da smao trošimo. Onaj Dinke muzičar, znate već. Ko ga ne posluša neće valjati, neće dobiti milion ovra od akcija od prodaje svih Agencioja koje je država osnovala zarad uhlebljenja partijskih kadrova i muženja ove izmučene kvazi države koja još ni granice nema.


Rate za stambene kredite stabilno bezobrazno visoke, bez obzira što se ova država, tj. njen establišment i vrh, kunu u njenu stabilnost i što garantuju bankam i finansijskim institucijama i što druge države ne garntuju svojim bankama.


Kreditna sposobnost gradjana u značajnom padu , ako ima gde više i da padne jer smo ponor zagrebali već odavno. Samim tim, smanjuje se i broj potencijalnih kupaca nekretnina. Više ne važi ona televizijska robovasnička maksima, koju su nam državni službenici u dosluhu sa bankama forsirali, udješ izadješ i gotovo, jer su poneki shvatili, a drugi im poverovaše, da je to ustvari malo drugačije: udješ, zadužiš se i postaneš dužnički rob, potencijalni samoubica, dužnik za koga milosti nema, i koji sve svoje životne nakane mora da usmeri u jednu jedinu, najdobitinju, vratiti kredit banci! A to je teška rabota i u Srbiji i u Novom Sadu, koja se radi 30 godina. Pa ko voli nek izvoli.


Sve više gradjana kasni u otplati rata za stambene kredite i sve je veći broj nekretina koji je otišao na doboš, tj. vraćen bankama.


Ponuda nekretnina sve veća, pa ako je zdrave logike, zar veća ponuda ne bi trebalo da vodi ka nižim cenama? Ili to još kod nas nije došao taj teški izum kapitalizma.


Srbija je zemlja paradoksa, jeftinija radna snaga, jefitniji repromaterijal a skuplje nekretnine nego u okruženju. Zemlja čuda smo mi, još kad taj beli svet shvati da to tako treba i da je to dobitna formula neko će i Nobelovu nagradu za taj izum dobiti.


I tako, cene stanova padaju, a ovi što napraviše stanove ne mogu da se načude zašto ih još nisu prodali po cenama koje su bre svetske. Kako to da još nisu zaradili svoje milione, kamione i uopšte im nije jasno kako to da kapital mora da se stvara decenijama kad bi eto, od jedne zgrade tako fino moglo da se zaradi. E pa društvo, trošite vaše tako lako stečene novce, više ih tako lako nećete moći steći jer vaše stanove po vašim cenama nema više koj da kupi.